Simptomi napada panike i srčanog udara mogu biti veoma slični, što otežava njihovo razlikovanje.
Takođe, srčani udar može nekoga da uspaniči, što situaciju može učiniti zbunjujućom. Tako da bi svako, ko oseti bilo kakve simptome ili posumnja na srčani udar, odmah trebalo da se obrati svom lekaru.
Simptomi napada panike mogu da uključuju:
- Oštar bol u grudima
- Trnce u rukama
- Kratak dah
- Zabrinjavajuće ubrzane srčane otkucaje
- Znojenje
- Podrhtavanje tela
Simptomi srčanog udara mogu da uključuju:
- Bol u grudima
- Kratak dah
- Mučninu
- Povraćanje
- Znojenje
Dok se simptomi ova dva stanja preklapaju, od velike je važnosti da znate da uočite i osetite razlike, to može biti spasonosno.
Kako uočiti razliku?
Razlikovati panični od srčanog udara može biti veoma teško, pogotovu ako osoba nikada ranije nije doživela simptome jednog od ova dva.
Razlikovanje Vam može olakšati nekoliko faktora, a oni su:
Karakteristike bola
Iako je bol u grudima uobičajen i za napad panike i za srčani udar, oblik bola je često različit.
Tokom napada panike, bol u grudima je obično oštar i lokalizovan na sredini grudnog koša.
Kada je u pitanju srčani udar, bol može ličiti na pritisak ili stiskanje. Takođe može početi u centru grudnog koša, ali se može preneti na ruku, vilicu ili lopatice.
Napad
Pojava simptoma takođe može pomoći osobi da zna da li ima panični ili srčani udar.
Iako se oba stanja mogu javiti iznenada i bez upozorenja, ipak postoje neke razlike.
Ponekad se srčani napadi javljaju usled fizičkog napora, kao što je na primer penjanje uz stepenice.
Trajanje simptoma
Trajanje simptoma bi takođe moglo pomoći u razlikovanju srčanog i paničnog napada.
Iako može da varira, većina napada panike se završava za 20-30 minuta.
Tokom srčanog udara, simptomi duže traju i vremenom se pogoršavaju. Na primer, bol u grudima može biti blag na početku srčanog udara, ali postaje jak već nakon nekoliko minuta.
Da li napad panike može da izazove srčani udar?
Napad panike neće izazvati srčani udar. Blokada jednog ili više krvnh sudova u srcu, dovodi do prekida vitalnog protoka krvi i time izaziva srčani udar.
Iako panični napad neće izazvati srčani udar, stres i anksioznost mogu uticati na razvoj koronarnih bolesti.
Napadi panike se mogu pojaviti sami za sebe, a mogu biti i deo anksioznog poremećaja.
Neka istraživanja pokazuju da ljudi sa anksioznim poremećajima mogu imati povećan rizik od razvoja srčanih bolesti, zbog niske varijabilnosti srčanog ritma (HRV).
HRV je vreme između svakog otkucaja srca. Autonomni nervni sistem kontroliše rad srca. Otkucaji srca bi trebalo da variraju u toku dana, u zavisnosti od aktivnosti i raspoloženja osobe.
Visok nivo HRV-a ukazuje na to da se broj otkucaja srca efikasno menja u odnosu na fizičku aktivnost, koju obavljamo u toku dana. To je takođe znak da njihov autonomni nervni sistem dobro funkcioniše.
Nizak nivo HRV-a ukazuje na to da se srčani ritam ne menja pravilno, u odnosu na fizičke aktivnosti koje obavljamo u toku dana. Neke studije povezuju nizak HRV sa povećanim rizikom od srčanih bolesti.
Bitno je shvatiti da napad panike ne znači da će neko imati srčani udar. Potrebno je uraditi još dodatnih ispitivanja, kako bismo mogli da tvrdimo da panični poremećaji definitivno povećavaju rizik od srčanih oboljenja.
Kada treba potražiti lekarsku pomoć?
Pošto su simptomi srčanih i paničnih napada dosta slični, ukoliko imate bilo kakvu nedoumicu šta je od to dvoje u pitanju, odmah se obratite svom lekaru.
Kjučno je potražiti hitnu medicinsku pomć, ako se pojavi bilo koji od ovih simptoma:
- Nagli i jaki bolovi u grudima
- Pritisak u grudima, koji traje duže od 2 ili 3 minuta.
- Bol u grudima, koji se prenosi na ruku, vilicu ili lopatice
Prema podacima fondacije ,,Žensko srce”, lekari mogu pogrešiti u dijagnostikovanju srčanih bolesti, jer simptomi napada panike kod žena, mogu biti veoma jaki. Medicinski testovi, kao što su elektrokardiogram i testovi krvi, mogu pomoći da se postavi tačna dijagnoza.
Posledice od srčanog udara će biti znatno manje, ukoliko se na vreme pruži lekarska pomoć. Ako pak nije u pitanju srčani već panični napad, osoba se svakako može lečiti, jer napadi panike znaju biti učestali i mogu poremetiti normalan tok Vašeg života.
Posledice
Posledice po Vaše zdravlje zavise od toga da li je u pitanju srčani udar ili napad panike.
Iako se u toku napada panike možete osećati veoma neprijatno, on nije opasan po život. Međutim, napadi panike mogu uticati na kvalitet Vašeg života, pa bi trebalo potražiti adekvatnu medicinsku pomoć. Medicinski tretmani mogu podrazumevati: promene načina života, savetovanje i određene lekove.
U nekim slučajevima srčani udar može biti opasan po život. Uz brzo i efikasno lečenje, mnogi ljudi prežive. Nakon srčanog udara, lekar savetuje da se promene neke životne navike, da se vodi računa o primarnim srčanim problemima, reguliše ishrana, redovno uzima propisana terapija…
