Otkucaji srca mogu varirati do čak 70 otkucaja u minuti. Šta to znači za vaše zdravlje?

• Istraživači su otkrili da se u toku mirovanja, otkucaji srca kod ljudi mogu razlikovati do čak 70 otkucaja u minuti.
• U toku mirovanja ili odmora, većina muškaraca je imala puls između 50 i 80 otkucaja srca u minuti, dok su žene imale između  53 i 82 otkucaja srca u minuti.
• U poređenju sa muškarcima, žene su u reproduktivnom dobu imale veću varijabilnost pulsa u toku dnevnog mirovanja.

Lekari i medicinske sestre u toku kliničkih pregleda, rutinski mere srčani ritam kod pacijenata. Ukoliko njihovi otkucaji srca budu ispod propisane norme, to bi mogao biti uzrok zabrinutosti.

Međutim, oslanjanje na propisane norme ima svoje granice. Otkucaji srca se kod različitih ljudi, u stanju mirovanja, znatno razlikuju. Time ono što je za jednu osobu normalno i zdravo, za drugu ne mora biti.

Zahvaljujući novim tehnologijama, pojavljivanju pametnih satova i drugih fitnes pratilaca, stručnjaci će imati bolji uvid u to šta je za pojedince normalno.

Istraživači iz jednog instituta u SAD-u, su u svom istraživanju obuhvatili skoro 95.200 ljudi širom zemlje. Došli su do podataka da se dnevna frekvencija otkucaja srca, u stanju mirovanja, razlikuje od pojedinca do pojedinca za čak 70 otkucaja u minuti.

Istraživački tim je otkrio da značaje razlike u otkucajima srca, u toku mirovanja,  zavise od sledećih faktora: godine starosti, pol, telesna masa, kvalitetan san. Ali kada se svi ovi faktori spoje, oni su činili tek nešto manje od 10 % varijacija koje su uočene kod pojedinaca.

,,Svakodnevne promene u otkucaju srca, u stanju mirovanja, mogle bi da budu prvi pravi individualizovani digitalni vitalni znak, koji je tek sada moguće izmeriti zahvaljujući novim senzornim tehnologijama“, rekli su autori nove studije u saopštenju za javnost.

,,Ove varijacije u brzini otkucaja srca, u stanju mirovanja, mogu omogućiti da se prepoznaju rane i neočekivane promene u zdravlju pojedinca“, dodali su oni.

Otkucaji variraju od osobe do osobe

Sprovedena je nova studija.

Svi učesnici su nosili nešto nalik pametnom satu za merenje otkucaja srca, 20 sati dnevno, najmanje dva dana u nedelji, preko 35 nedelja u periodu od marta 2016. do februara 2018. godine.

Istraživački tim je otkrio da su se kod svih učesnika, u stanju mirovanja, otkucaji srca u minuti kretali od 40 do 109 otkucaja. Većina muškaraca je u stanju mirovanja imala između 50 i 80 , a žene između 53 i 82 otkucaja srca u minuti.

Prosečni dnevni otkucaji srca kod muškaraca i žena su se povećavali sa godinama, sve do navršene 50 godine, kada dolazi do opadanja prosečnog pulsa.

Muškarci koji imaju indeks telesne mase 23, i žene sa indeksom 21, imaju u većini slučajeva najniže otkucaje srca u minuti, kada je stanje mirovanja u pitanju.

Takođe su otkrili male promene u toku različitih sezona. Prosečni dnevni otkucaji srca u mirovanju i kod žena i kod muškaraca dostigli su vrhunac početkom januara, dok je krajem jula opao na godišnji minimum.

“Nalazi nisu iznenađujući,” rekao je doktor Satjit Bhusri, kardiolog iz Lenox Hill bolnice u Nju Jorku koji nije uključen u istraživanje, po rečima Healthline-a.

“Ne postoji stadardan broj otkucaja srca. Otkucaji srca menjaju intenzitet i zbog normalnih fizioloških faktora,” nastavio je.

Kada se dešavaju promene ritma?

Iako je većina učesnika imala priično stabilan dnevni otkucaj srca u mirovanju, 20 procenata pojedinaca u istraživanju su proveli nedelju dana u mirovanju gde su im otkucaji srca varirali od 10 otkucaja po minutu ili više.

U poređenju sa muškarcima, žene u reproduktivnom dobu su pokazale veću varijbilnost u broju otkucaja srca u minuti, kada je stanje mirovanja u pitanju. Ova razlika nestaje u periodu kada muškarci i žene pređu 50 godina.

U poređenju sa mlađim odraslim osobama, individualci preko 60 godina su pokazali manju varijabilnost u otkucaju srca u minuti.

Kada se nekome menja varijabilitet otkucaja srca u minuti u toku nedelje ili meseca, to može izazvati promene u zdravlju kardiovaskularnog sistema ili razvoju mentalnog zdravlja.

,,Na primer, problem sa tiroidnom žlezdom, koji se zove hipertiroidizam ili preterano aktivna tiroidna žlezda mogu izazvati ubrzanje srčanog ritma, dok nasuprot tome hipotiroidizam može prouzrokovati sporiji srčani ritam.” – Dr. Majkl Gojfman, Direktor kliničke kardiologije u Njujorku.

Sa druge strane, promene u toku nekoliko dana mogu biti znak infekcije, efekata menstrualnog ciklusa ili drugih akutnih promena.

,,Stanja kao što su infekcija mogu prouzrokovati viši srčani ritam u mirovanju, kao i stres, anksioznost, bol ili drugi nepoznati ili nespecifični uslovi,” kaže Gojfman.

Promena je važnija od ritma

Ukoliko nekome srce kuca u jednakom ritmu koji je viši ili niži u odnosu na prosečan ritam populacije, to uglavnom ne predstavlja razlog za brigu, rekao je Gojfan za Heltlajn.

Ono što je mnogo bitnije je koliko njihov srčani ritam odskače u odnosu na prosečan ritam ili individualni ritam otkucaja, navodi on.

,,Na primer, sportista može imati srčani ritam od 40 otkucaja u mirovanju, i biti savršeno zdrav, ili čak i zdraviji od većine,” objašnjava Gojfman.

,,Sa druge strane, ako neko kome je prosečan srčani ritam 85, sada padne na 50, može značiti da ima hipotiroidizam, preterani unos lekova ili neki drugi medicinski problem,” nastavlja on.

Ukoliko se nečiji srčani ritam značajno promeni u odnosu na prosečne vrednosti, to može biti znak hitnog slučaja koji zahteva adekvatan tretman.

Primena podataka

Vodeći komercijalni uređaji za praćenje predstavljaju nov alat za praćenje pojedinačnih promena u pulsu kod ljudi u mirovanju.

Zauzvrat, ovo može pomoći stručnjacima u ispitivanju kardiovaskularnog zdravlja individualaca, fazama menstrualnog ciklusa i drugo. Takođe mođe pomoći u otkrivanju infekcija, hroničnih bolesti ili drugih akutnih bolesti.

Ali prema Gojfmanu, ovo zahteva dodatna istraživanja da bi se saznalo kako podaci iz komercijalnih aparata za praćenje mogu biti primenjeni u medicinskoj praksi.

Nova studija se oslanja na praktičan uzorak ljudi koji mogu da priušte i odluče da nose aparat za merenje otkucaja srca. Kao takvi, nalazi možda nisu reprezentativ opšte populacije.

Komercijalni uređaji za praćenje su takođe manje precizni nego medicinski holteri. Oni možda nisu sposobni da uoče razliku između sporog, ali zdravog srčanog ritma, sa jedne strane, i nepravilnog srčanog ritma koji može biti zabrinjavajući, sa druge strane.

„Sve u svemu, nošenjem uređaja kao što su Fitbit (pametni sat sa funkcijama merenja pulsa) i Epl satovi,“ kaže Gojfman, „možemo da prikupimo i objedinimo više podataka nego ikada ranije“.

„Međutim, preostaje pitanje koliko su ti podaci korisni“ nastavio je „Zajedno sa razvojem tehnologije, biće zanimljivo videti da li zaista možemo uočiti neke obrasce u podacima koji nude smislenu dijagnostičku i prognostičku upotrebu.“