BIO-TEO BILjNE KAPI BR. 62 ZA PROBAVU I ORGANE ZA VARENJE
rastvor za oralnu primenu
50 ml
Dodatak ishrani
Namena:
Bio-Teo biljne kapi br. 62 ZA PROBAVU I ORGANE ZA VARENJE su dodatak ishrani na bazi ekstrakata kore krušine, herbe bosiljka, lista žalfije, matičnjaka i pitome nane. Kora krušine, list žalfije i list matičnjaka pomažu normalnom funkcionisanju digestivnog trakta. List pitome nane i herba bosiljka doprinose zdravlju organa za varenje, jetre i žučnih puteva, održanju normalne crevne pokretljivosti, uklanjanju neprijatnog osećaja ubrzanog pražnjenja creva i eliminisanju viška digestivnih gasova.
Sastav proizvoda:
100 ml proizvoda sadrži
| Sastojak | U 100 ml |
|---|---|
| Vodeno-etanolni ekstrakt kore krušine (Frangula alnus Mill., Rhamnaceae; DER 1:3, etanol 40% v/v) | 40 ml |
| Vodeno-etanolni ekstrakt herbe bosiljka (Ocimum basilicum L. Lamiaceae; DER 1:3; etanol 40% v/v) | 15 ml |
| Vodeno-etanolni ekstrakt lista žalfije (Salvia officinalis L. Lamiaceae; DER 1:4; etanol 40% v/v) | 15 ml |
| Vodeno-etanolni ekstrakt lista matičnjaka (Melissa officinalis L. Lamiaceae; DER 1:4, etanol 40% v/v) | 15 ml |
| Vodeno-etanolni ekstrakt lista pitome nane (Mentha x piperita L. Lamiaceae; DER 1:4, etanol 40% v/v) | 15 ml |
Sastojci: vodeno-etanolni ekstrakti kore krušine, herbe bosiljka, lista žalfije, matičnjaka i pitome nane.
Krušina
Image by vilaxIt on Depositphotos
Krušinа je rаsprostrаnjenа u Evropi, severnoj Africi, zаpаdnoj Aziji, Sibiru, Kini i Meksiku. U nаrodu biljkа se još zove i krkаvinа i pаsjа leskа, a lat. Frangula alnus ili Rhamnus frangula.
Osobine
Krušinа je listopаdno drvo, visoko od 4 do 5 m koje rаste nа senovitim vlаžnim mestimа pored potokа i u tаmnim, vlаžnim šumаmа. Nije jestivа biljkа. Korа je glаtkа i tаnkа, u početku zelenа, а kаsnije sivosmeđа.
Listovi su izduženo eliptični. Liskа je pri vrhu nаglo suženа, zаšiljenа ili zаobljenа. Cvetovi su sitni, žućkаsti. Krušinа cvetа u mаju i junu. Plod je loptаstа koštunicа. Zeleni plodovi su crvenkаsti, а zreli tаmnoljubičаsti. Plodovi krušine su otrovni, i аko se jedu izаzivаju povrаćаnje i proliv, а u većim količinаmа i trovаnje. Sаzrevаju u septembru i novembru.
Lekovitost
Kаo lekovitа biljkа, krušinа se prvi put spominje u XIV veku. Lekoviti deo biljke je korа kojа se skidа sа mlаdih stаbаlа početkom prolećа, а zаtim suši. U kori krušine se nаlаze lekoviti sаstojci kаo što su аntrаkinon, jаbučnа kiselinа, CaC2O4, smole, eterično ulje, tаnini i velikа količinа vitаminа C.
Čаjevi od kore krušine se koriste kаo lаksаtiv protiv hronične opstipаcije i zа bolove u crevimа, jer аntrаkinon izаzivа peristаltičke pokrete kolonа 8 do 12 sаti nаkon gutаnjа.
Pripremаju se i čаjevi zа ispirаnje žučne kese, bolji rаd jetre, izostаle menstruаcije, kаo i zа bol u predelu srcа koji je nаstаo usled nаgomilаvаnjа vаzduhа u želucu i crevimа.
Od krušine se pripremаju i čаjevi i obloge protiv hemoroidа. Krušinа ulаzi i u sаstаv čаjevа zа mršаvljenje.
Zа spoljаšnju upotrebu, korа se koristi zа lečenje čirevа, infekcijа i svrаbа kože. Korа krušine se može nаbаviti i u biljnim аpotekаmа sа detаljnim uputstvom zа upotrebu.
Ekstrakt kore krušine ulazi u sastav sledećih tinktura: Bio-Teo biljne kapi br. 1 Total i Bio-Teo biljne kapi br. 62 za probavu i organe za varenje.
Bosiljak
Bosiljak, čije ime potiče od grčkog „basilikos“, što znači „trava dostojna kralja“, potiče iz Indije, a na zapad su ga doneli trgovci začinima.
Raste kao jednogodišnji razgranat grm na osunčanim oblastima zaštićenim od vetra i veoma je osetljiv na niske temperature.
Kao lekoviti deo biljke koristi se nadzemni deo bosiljka (Basilici herba), sakupljen na jakom podnevnom suncu, dok se sušenje obavlja se na promajnom mestu zaštićenom od sunca.
Za lekovitost bosiljka odgovorna su pre svega jedinjenja prisutna u etarskom ulju (cineol, estragol, linalol, eugenol), a herba bosiljka sadrži i flavonoide, tanine, antocijane, fenolne kiseline, saponine i glikozide, vitamine A i C, i minerale (soli fosfora i kalcijuma).
Bosiljak se u narodnoj medicini preporučuje za ublažavanje mnogih zdravstvenih tegoba
Tradicionlno se koristi za ublažavanje digestivnih tegoba: nadimanja, usporenog varenja, podrigivanja i gasova, kao i za ublažavanje bolova i grčeva vezanih za varenje. Poznat je i po tome što jača želudac i podstiče apetit, a koristi se i kod katara želuca, za zaustavljanje povraćanja, kod upale creva i kod zatvora.
Primenu nalazi i kod bolesti pluća i kašlja, a pre pojave sintetskih lekova, u početnim stadijumima tuberkuloze, primena bosiljka je davala dobre rezultate. Kod upale sinusa, inhalacije čajem od bosiljka pouzdano doprinose ublažavanju tegoba. Koristi se i za ublažavanje urinarnih tegoba: kod upale bubrega, katara bešike ili bolnog mokrenja, a primenjen za vaginalna ispiranja uspešno ublažava „belo pranje“.
Kod povišene telesne temperature, koristi se kao čaj za preznojavanje, a takođe i kao sredstvo za oporavak kod umora. Poznat je i kao afrodizijak, koriste ga i muškarci kod oslabljene polne moći i žene za jačanje libida.
Bosiljak se u obliku melema i lekovitih masti koristi i za spoljnu upotrebu, za lečenje rana koje sporo zarastaju, kako kod ljudi tako i kod životinja. Odlična je ispaša i za pčele, a pčelari često u blizinu košnica stavljaju čaj od bosiljka, kako bi ga pčele koristile zbog antiseptičnih svojstava.
Etarsko ulje bosiljka je prirodni antispazmodik koji uspešno ublažava stomačne grčeve, kolike i bolove tokom menstruacije. Aktivni sastojci etarskog ulja deluju umirujuće i na nervni sistem, olakšavaju nastupanje sna i doprinose mirnom snu, bez noćnog buđenja. Osim umirujućeg dejstva, etarsko ulje bosiljka povoljno deluje i na oporavka kod mentalnog zamora i poboljšanje koncentracije i pamćenja.
Žalfija, lekovita biljka koju je Karlo Veliki najviše cenio
Image by Vectonauta on Freepik
Žalfija je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Latinski naziv čitavog roda Salvia potiče od latinske reči salvare, što znači spasti, spasavati, izlečiti, jer su je Rimljani još pre 2.000 godina veoma cenili i na razne načine upotrebljavali za lečenje.
Žalfija je gorka biljka koja se koristi protiv upale grla i krajnika, prvenstveno zahvaljujući antiseptičnom delovanju esencijalnog ulja. Međutim, postoji mišljenje da se čaj od žalfije ne preporučuje za piće, već samo za ispiranje usne duplje.
„Ono što se pouzdano zna je da ukoliko vam je žalfija potrebna za ispiranje usta i grla, usne duplje, za ispiranje, recimo desni koje krvare, onda žalfiju ne treba kuvati, već samo prelivati ključalom vodom, ostaviti da odstoji, najbolje sat vremena i proceđeni čaj koristiti u toku dana za ispiranje“, preporučuje Antonijević.
Ukoliko je čaj pripremljen na taj način, onda će se postići delovanje i tanina, flavonoida koje ova biljka sadrži, kao i esencijalnog ulja koje ima snažno antiseptično dejstvo.
Međutim, ta esencijalna ulja sadrže i jedan keton, tujon, koji se nalazi u još nekim biljkama, kao što je pelin i vratić, i on kod osetljivih osoba može da izazove konvulzije.
Blagotvorna dejstva žalfije
Žalfija je jedna od retkih biljaka koja pomaže u sprečavanju prekomernog znojenja i deluje jako dobro kao hormonalni balanser pa se posebno preporučuje ženama u menopauzi u borbi protiv valunga, iznenadnih naleta vrućine.
Za tu namenu dobro je kombinovati žalfiju sa matičnjakom koji smiruje, ali i sa anisom koji takođe sadrži fitoestrogene supstance.
Žalfija može pomoći i u regulisanju menstrualnog ciklusa i preporučuje se kod oskudnih i bolnih menstruacija.
Jako dobro deluje na organe za varenje. Pošto je u pitanju gorka i aromatična biljka u kombinaciji sa drugim sličnim biljkama, kao što je trava iva, smilje i pelin, deluje blagotvorno na našu jetru, pospešuje varenje, sprečava nadutost.
Žalfija u kombinaciji sa pelinom je jedan od najboljih lekova protiv crevnih parazita.
Kupke od žalfije se koriste protiv pojačanog znojenja nogu, što je naročito preporučljivo ljudima koji imaju atletsko stopalo, jer pored toga što deluje antiseptično protiv bakterija, žalfija deluje i fungicidno. Kandida je vrlo osetljiva na žalfiju. Ukoliko postoji sistemska kandida, može da se pije čaj od žalfije, posebno u kombinaciji sa drugim biljkama koje deluju na kandidu, kao što je list oraha ili vranilova trava.
Matičnjak
Poreklom iz Sredozemlja, matičnjak je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Lamiaceae, prepoznatljiva po prijatnom mirisu koji podseća na limun.
Kao lekoviti deo biljke koristi se pre svega list (Melissae folium) ili čitav nadzemni deo biljke (Melissae herba).
Za lekovita svojstva matičnjaka odgovorno je prisustvo brojnih aktivnih materija, od kojih se pre svega izdvaja etarsko ulje (bogato terpenskim aldehidima citralom i citronelalom), zatim glikozidi, flavonoidi, polifenoli, saponini, tanini, triterpeni, seskviterpeni (kariofilen), terpenski alkoholi (eugenol, geraniol, linalol, citronelol), kumarinski derivati, i organske kiseline (ćilibarna).
Primena matičnjaka još od antičkog doba
Njegova upotreba kao lekovite biljke datira još od Teofrasta i Hipokrata u staroj Grčkoj, a zapisi o lekovitosti i primeni nalaze se u Dioskoridovim spisima i tekstovima Plinija starijeg, koji ga je preporučivao pomešanog sa medom kao sredstvo za jačanje očiju i sprečavanje pojave katarakte.
U staroj arapskoj medicini važio je za sredstvo za ublažavanje grčeva, dok je na evropskim prostorima važio za sredstvo za popravljanje raspoloženja – Sveta Hildegarda iz Bindena je pisala kako čaj od matičnjaka „greje slezinu i srce koje postaje radosno“, dok je Matioli hvalio matičnjak kao najbolji lek za srce jer „otklanja strah, uznemirenost i tugu, greje želudac i sve unutrašnje organe“.
Tokom sedamnaestog veka, kada je vladalo uverenje da se lekovitost biljaka može dovesti u vezu sa telesnim organom na koji podsećaju svojim izgledom, list matičnjaka smatran je lekom za srčane bolesti.
Početkom XVII veka, red karmelićanskih monahinja je počeo proizvodnju napitka – eliksira od matičnjaka pod nazivom „Eau de melisse des Carmes“ po recepturi koja se i danas čuva kao tajna, obzirom da se smatra „eliksirom dugog života“ ili „likerom zdravlja“. Korišćen je za masažu ili oralno, za oporavak kod telesnog i duševnog umora i podsticanje apetita kod rekonvalescenata iznurenih dugotrajnim bolestima. Matičnjak se, uz odabrano lekovito bilje, koristi i u proizvodnji benediktina i šartreza, alkoholnih likera nastalih krajem srednjeg veka i tokom renesanse u francuskim manastirima.
Sveži listovi se koriste u kulinarstvu, kao začin pri pripremanju ribe i jaja, u salatama i desertima.
U tradicionalnoj, narodnoj medicini lekovitost matičnjaka je dobro poznata
Pouzdano dejstvo potvrđeno iskustvima brojnih generacija korisnika, čini matičnjak prvim izborom za otklanjanje problema sa varenjem i nadimanjem, ublažavanje mučnine i nagona za povraćanjem, ublažavanje žučnih kolika, bolnih menstruacija, i za jačanje živaca kod histerije, uznemirenosti, nervne slabosti i depresivnih stanja. Čaj od matičnjaka se primenjuje i za ublažavanje migrene i zubobolje, a smatra se i pouzdanim sredstvom za prevazilaženje nesanice.
Vodeno-alkoholni ekstrakt matičnjaka takođe je imao široku primenu za ublažavanje srčanih tegoba, ali i spolja za obloge kod reumatskih bolesti, čireva ili otvrdnuća dojki kod dojilja.
Zvanične indikacije za primenu matičnjaka u fitoterapiji su za ublažavanje stresa, anskioznosti i nesanice, kod tahikardije, za ublažavanje grčeva i bolova u želucu i debelom crevu, kod viška želudačne kisline, a za spoljnu upotrebu se primenjuje kod labijalnog i genitalnog herpesa, za ispiranje ili u vidu obloga i melema, a i za masažu kod neuralgija ili ublažavanje bolova kod lakših povreda ili istegnuća mišića.
Nana
Image by ArthurHidden on Freepik
Svima dobro poznata, jer gotovo da i nema doma u kome se ne može naći njen čaj, pitoma nana je zeljasta višegodišnja biljka iz porodice Lamiaceae. Njene uspravne, četvorouglaste, razgranate stabljike mogu dostići visinu od 30-80cm i nose na sebi mnoštvo mirisnih, naspramno raspoređenih listova duguljasto jajastog oblika, koji su zašiljeni na vrhu i blago nazubljeni po obodu. Listovi su najčešće goli, ali mogu biti i nežno maljavi. Sitni cvetovi su organizovani u duguljaste klasove a njihova boja može da varira od bele od ljubičaste. Period cvetanja traje od juna do oktobra.
Prapostojbina joj je Daleki Istok, gde je gajena u Kini i Japanu, odakle se preko Afrike i Južne Evrope proširila čitavim kontinentom. Stari kineski tekstovi iz V milenijuma p.n.e. obiluju zapisima o njenom lekovitom dejstvu, a zapisi o prvim kulturama u Egiptu datiraju iz XII veka p.n.e.
Dok ju je Dioskorid smatrao afrodizijakom, Hipokrat i Aristotel su tvrdili da joj je efekat sasvim suprotan. Da je pitoma nana u Antičko doba bila ekonomski veoma značajna, može se zaključiti po tome što se u delima Teofrasta, Plinija i Kolumela pominje i njena nezgodna osobina da se tokom vremena iz gajene kulture degeneriše u divlju biljku. Po Evropskom kontinentu, uzgoj pitome nane je proširen zaslugom monaških redova, obzirom da je zbog svog blagotvornog dejstva bila obavezan stanovnik manastirskih bašta lekovitog bilja. Prve plantaže pitome nane u Engleskoj datiraju iz XVII veka sa područja Hertfordširu.
Kao lekoviti deo biljke koristi se list pitome nane (Menthae piperitae folium), sakupljen pre cvetanja jer je tada najbogatiji aktivnim materijama i sadrži najveću koncentraciju etarskog ulja
Osim lista u fitoterapiji se koristi i etrasko ulje (Menthae piperitae aetheroluem), a za pripremu farmaceutskih preparata korisi se i Aqua Menthae piperitae, proizvod takođe dobiven pri destilaciji etarskog ulja.
List pitome nane je bogat aktivnim sastojcima od kojih su najznačajniji polifenoli (flavonoidi, fenolne kiseline), tanini, triterpeni, gorke supstance i etarsko ulje (sa viskom sadržajem metola i mentona, uz prisutna jedinjenja eukaliptol, terpineol i limonen). Sveži listovi se suše u hladovini, na vazduhu, u tankom sloju kako bi se očuvali aktivni sastojci, a etarsko ulje se može destilisati i iz sveže i iz sušene biljke.
Pitoma nana se ipak najčešće koristi u vidu toplog čajnog napitka koji obiluje blagotvornim efektima na organizam
Aktivni sastojci pitome nane pokazuju blag anestezirajući efekat na sluzokožu želuca, pa se ovaj čaj tradicionalno koristi kao sredstvo protiv mučnine i povraćanja. Njena antiseptična svojstva deluju kao prevencija nepravilne fermentacije izazvane patogenim bakterijama u digestivnom sistemu, a takođe deluje i kao spazmolitik i olakšava eliminaciju gasova. Čaj od pitome nane je provereno, tradicionalno sredstvo za regulisanje lučenja žuči i ublažavanje tegoba kod prisustva kamena u žučnoj bešici, bolesti jetre i pankreasa. Takođe, čest je sastojak čajnih mešavina za ublažavanje srčanih tegoba koje nastaju kao posledica nadimanja i poremećaja varenja. Osim povoljnog dejstva na ublažavanje osećaja lupanja srca, pitoma nana važi i kao sredstvo za otklanjanje nervoze i duševnog nemira, pa se koristi i u čajnim mešavinama za umirenje, a takođe i kao kao sredstvo za osveženje kod psihičkog zamora jer doprinosi aktiviranju intelektualnih aktivnosti.
Obzirom na anestezirajuća dejstva mentola, upotreba čaja od nane se preporučuje za ublažavanje bolova, bilo da su u pitanju bolovi kao posledica upale, reumatski bolovi u zglobovima ili mišićima, ili glavobolje.
Inhalacije čajem ili etarskim uljem od nane povoljno deluju na ublažavanje tegoba kod zapušenih sinusa i upale grla, a ispiranje usta čajem doprinosi ublažavanju upale sluzokože desni.
Etarsko ulje pitome nane pokazuje specifično dejstvo na receptore za hladnoću: pri masaži kože dolazi prvo do osećaja hladnoće koji ubrzo biva zamenjen osećajem laganog pečenja a zatim nastupa anestezirajući efekat, tako da se proizvodi na bazi etarskog ulja pitome nane široko koriste za masažu, za otklanjanje bolova usled povreda, reumatskih bolova, ujeda insekata, neuralgije i glavobolje.
Primena pitome nane u narodnoj medicini
Lako dostupna jer je stanovnik skoro svake bašte, pitoma nana u narodnoj medicine ima veoma široku primenu. Osim za ublažavanje tegoba organa za varenje, njen čaj je provereno sredstvo protiv glavobolje. Listovi kuvani u vinu koriste se kao sredstvo za olakšanje porođaja, a potopljeni u sirće ublažavaju podrigivanje, mučninu i koriste se kao sredstvo protiv glista. Svež sok ili jak čaj od nane pomešan sa medom, ukapani u uho, ublažavaju bolove kod upale. Obloge od čaja se koriste za ublažavanje glavobolje, dok kupke ohlađenim čajem pomažu kod povišene telesne temperature.
Obloge od listova nane kuvanih u mleku koriste žene tokom perioda dojenja kako bi sprečile zastoj mleka u dojkama i stvaranje otvrdlina. Kaša od listova nane ukuvanih u vodi ili vinu se koristi kao sredstvo za sazrevaje čireva.
Iskustva tradicionalne i narodne medicine potvrdila su i savremena istraživanja
U laboratorijskim eksperimentima dokazano antibakterijsko dejstvo etarskog ulja pitome nane na brojne patogene bakterije. Takođe, istraživanja su potvrdila i opravdanost upotrebe ekstrakata nane kao sredstava za ublažavanje bolova i anestezirajuće dejstvo njenog etarskog ulja, obzirom da je dokazano antispazmodično i analgetsko delovanje mentola i mentona kod bolesti disajnih organa i organa za varenje.
Preporučena upotreba proizvoda: odmeriti 60 kapi u 30 ml (rakijska čašica) vode ili čaja i popiti 2 puta dnevno.
Preporučuje se konzumiranje barem dve bočice u kontinuitetu, uz primenu pravilnog higijensko-dijetetskog režima i poštovanje propisane redovne terapije od strane lekara.
Preporučujemo vam da koristite i Biljni komplet br. 3 za stomak koji se sastoji od dva proizvoda, Bio-Teo biljnih kapi br. 63 ZA JETRU i Bio-Teo biljnih kapi br. 64 ZA ORGANE ZA VARENJE. Saznajte više klikom OVDE.
Upozorenje: preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Proizvod nije namenjen trudnicama, dojiljama i osobama mlađim od 18 godina, osim po savetu lekara, kao ni osobama preosetljivim na bilo koji sastojak. Primenu proizvoda izbegavati kod intestinalne opstrukcije, stenoze, atonije, apendicitisa, inflamatornih oboljenja debelog creva (Kronova bolest, ulcerativni kolitis), abdominalnog bola nepoznate etiologije i dehidratacije. Neophodno je konsultovanje sa lekarom kod pacijenata na terapiji kardiotoničnim heterozidima, antiaritmicima, diureticima i kortikosteroidima.
Pri pravilnoj upotrebi i u propisanom režimu doziranja, nisu zabeležena neželjena dejstva. Moguć je razvoj simptoma blagog intestinalnog diskomfora (grčevi) ili alergijskih reakcija. Primena proizvoda može da dovede do pospanosti, pa tokom uzimanja treba izbegavati upravljanje motornim vozilima ili radnim mašinama.
Proizvod sadrži alkohol (26-31% v/v).
Napomene: dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu. Ne uzimati u isto vreme sa redovnom terapijom; napraviti razmak od najmanje 30 minuta. Čuvati van domašaja dece.
Čuvanje: Proizvod čuvati dobro zatvoren u originalnom pakovanju, na suvom, tamnom i hladnom mestu.
Proizvođač: Bio-Teo Centar d.o.o. Beograd, ogranak Bio-Teo Centar proizvodnja Banatsko Novo Selo, Ive Lole Ribara 76, 21314 Banatsko Novo Selo.
Nosilac upisa: Bio-Teo Centar d.o.o., Mitropolita Mraovića 1A, 11120 Beograd, Srbija.
Broj i datum upisa u bazu podataka Ministarstva zdravlja Republike Srbije: 22503/2023 od 17.03.2023.
