Šta da očekujem tokom operacije na otvorenom srcu?

Operacija na otovrenom srcu je hirurški zahvat koji zahteva hospitalizaciju na nedelju ili vise dana. Nakon operacije, pacijent se smešta na odeljenje intenzivne nege.

Do hirurške intervencije može doći ukoliko imate problema sa srčanim zaliscima, arterijama koje snabdevaju srce krvlju ili aneurizmom, aneurizma aorte je proširenje koje nastaje usled slabosti zidne aorte.

Iako se radi o intenzivnoj hirurškoj intervenciji, rizik od smrtnosti je vrlo nizak. Jedna studija iz 2013. godine pokazala je da je stopa smrtnosti, usled ovih intervencija, 2,94 procenta.

U nastavku članka ćemo se fokusirati na pripremu, postupak i oporavak od operacije na otovrenom srcu kod odraslih osoba.

Postupci

Operacija na otvorenom srcu je intervencija kojom hirurg reguliše smetnje ili oštećenja na srcu. Tokom operacije, hirurg otvara grudni koš kako bi pristupio srcu.

Najčešća vrsta operacije na otovrenom srcu je aortokoronarni bajpas.

Koronarne arterije snabdevaju srce krvlju. Ako arterije, usled srčanih bolesti, postanu blokirane ili sužene, osoba može biti u riziku od srčanog udara.

Operacija uključuje uzimanje zdravog krvnog suda iz drugog dela tela i njegovo korišćenje u zaobilaženju blokiranih arterija.

Druga intervencija se odonsi na valvularnu hirurgiju (hirurgija srčanih zalistaka). Srčani zalisci su strukture koje obezbeđuju jednosmeran tok krvi kroz srčane šupljine, kao i iz srčanih šupljina u velike krvne sudove. Hirurgija srčanih zalistaka se sprovodi onda kada jedan ili vise srčanih zalistaka ne funkcioniše zadovoljavajuće.

Hiruršku intervenciju može zahtevati i popravka aneurizme. Aneurizma predstavlja lokalizovano trajno proširenje krvnog suda. Kada pređe određene dimenzije zahteva endovaskularni ili hirurški tretman na otovrenom srcu.

Vremenska linija

Nakon hirurške intervencije na otovrenom srcu, pacijent mora da ostane u bolnici 7-10 dana. To uključuje najmanje jedan dan na odeljenju intezivne nege, odmah nakon operacije.

Priprema za operaciju

Priprema za operaciju na otovrenom srcu počinje noc ranije. Osoba treba da jede večernji obrog kao i obično, ali ne sme da konzumira hranu i piće nakon ponoći.

Poželjno je nositi udobnu odeću, koja Vam neće smetati pri ograničenom kretanju nakon operacije.

Kod sebe je obavezno imati lične medicinske podatke. To se odnosi na terapiju koju koristite, na istoriju bolesti i sve potrebne nalaze i snimke, koje je bilo potrebno da obavite pre same intervencije.

Normalno je da se osećate uplašeno i anksiozno pre anestezije. To ne bi trebalo da Vas brine, jer ćete proci sve potrebne analize, kako bi Vas bezbedno uveli u anesteziju. U preoperativnom postupku, zahtevaće od Vas da gornji deo tela operete antibakterijskim sapunom i ako je to potrebno, obrijaće Vam predeo grudnog koša. Pre operacije će Vam uraditi analizu krvi i EKG.

Medicinska setra ili tehničar će Vam postaviti braunilu, kroz koju će Vam anesteziolog dati anesteziju i potrebne lekove nakon intrevencije.

Nakon celokupne pripreme, anesteziolog Vas uvodi u opštu anesteziju.

Tok operacije

Dužina vremena koje je potrebno da se izvede operacija na otovrenom srcu, zavisi od vrste postupka i strukture srčanog problema koji pacijent ima. Nacionalni institut za srce, pluća i krv navodi da prosečna bajpas intervencija traje od 3-6 sati.

Da bi pristupio srcu, hirurg napravi rez koji je dugačak od 14 do 30 cm, po sredini grudnog koša.

Operacija se može izvoditi „na zaustavljenom srcu“. Hirurška revaskularizacija miokarda omogućava operaciju na mirnom i beskrvnom operativnom polju. Bajpas mašina preuzima rad pumpe i uklanja krv iz srca kroz epruvete. Mašina zatim uklanja ugljen-dioksid iz krvi, dodaje kiseonik i vraća krv u telo.

Hrirurška revaskularizacija miokarda na „kucajućem srcu“ ima prednost u odnosu na prethodno navedenu hiruršku metodu. Smanjuje mogućnost bubrežnog i miokardnog oštećenja, smanjuje potrebu za postoperativnim transfuzijama i znatno je manji procenat neuroloških komplikacija.

Nema dovoljno dokaza da bi se utvrdilo koji je od ova dva načina sigurniji. Međutim, prema Nacionalnom institutu za zdravlje, stopa preživljavanja, nakon bilo kog od ova dva obilka operacije na otovrenom srcu, je slična i iznosi oko 96-97 procenata.

Ko sve učestvuje u operaciji?

U operacionoj sali, zajedničkim snagama operaciju vrši tim lekara i drugih zdrastvenih radinka.

Taj tim uključuje:

• Vodećeg hirurga, on usmerava druge hirurge koji mu pomažu tokom operacije.
• Anesteziologa, on je zadužen za davanje anestezije i praćenje vitalnih funkcija organizma.
• Kardiovaskularni prefuzionista, član medicinskog tima koji je osposobljen za samostalan rad sa uređajima vezanim uz vantelesni krvotok (upravlja mšinom za srce i pluća, koja podržava operaciju na otovrenom srcu).
• Medicinske sestre i tehničare, oni pomažu hirurškom timu i pripremaju operacionu salu za operaciju.

Oporavak

Operacija na otvorenom srcu zahteva pažljivo praćenje u postoperativnom periodu.

Nakon intervencije, pacijent provodi nekoliko dana na odeljenju intezivne nege.

Nakon operacije pacijent će jos neko vreme biti intrubiran, kako bi potpomogli njegovo disanje. Braunila takođe ostaje u veni, kako bi pacijent primao potrebnu terapiju i lekove za bolove. Pacijent može biti priključen na druge uređaje za praćenje funkcija organizma.

Nakon napuštanja intezivne nege, pacijent ostaje na odeljenju oko nedelju dana. Nakon napuštanja bolnice, kućni oporavak traje obično od 4-6 nedelja.

Zdravstveni tim će voditi rehabilitaciju, prepisivati određenu terapiju i upozoravati Vas koliko smete biti fizički aktivni.

Tokom oporavka:

• Normalno je da osećate bol i umor.
• Pridržavajte se saveta lekara o nezi rane, obratite pažnju na znakove infekcije oko rane na grudima, poput crvenila ili pojave gnoja.
• Obratite se lekaru ako osetite simptome bilo kakve potencijalno ozbiljne infekcije. Simptomi uključuju otežano disanje, temperaturu i preterano znojenje.
• Budite strpljivi tokom opravka. Potrebno je dosta vremena da se vratite svojim svakodnevnim aktivnostima.
• Lekari Vam mogu ponuditi specijalističku podršku za dnevne aktivnosti i druge aspekte oporavka kao deo specifičnog kardiološkog programa rehabilitacije.

Ispitivanja koja treba uraditi nakon određenog perioda posle operacije variraju od pojedinca do pojedinca. Mogu uključivati labaratorijske analize, srčane analize i stres test. Stres test (ehokardigrafija) uključuje praćenje rada srca tokom vežbanja na pokretnoj traci.

Lekove koje Vam mogu prepisati su antikoaugalansi, lekovi za sprečavanje zgrušavanja krvi.

Alternativa

Pored tradicionalnih operacija sada postoji i robotska hirurgija. Za otvaranje grudnog koša radi izvođenja operacije srca, koriste se endoskopska kamera i robot. Hirurška bajpas operacija srca u kojoj se koristi robot smanjuje vreme za oporavak pacijenta. Procedura u koju je uključen robot Da Vinči ne zahteva duboko zasecanje, osim nekoliko malih rupa za uvlačenje robotičke ruke. Hirurg robota kontroliše na daljinu.

Ovaj postupak nema prednosti u pogledu efikasnosti ili sigurnosti u odnosu na tradicionalu operaciju na otovrenom srcu. Obe vrste hirurgije zahtevaju sličan postoperativni tok i boravak u bolnici.

Glavna razlika je u tome što se ljudi, koji su podvrgnuti manje invazivnoj operaciji, oporavljaju za manje vremena od onih koji su imali tradicionalnu operaciju.

Ostale alternativne operacije na otovreno srcu uključuju:

• Angioplastiku. Tokom ovog postupka, hirurg unutar sužene arterije postavlja stent, kako bi je proširio.
• Transkaterološka zamena aorte. Tokom procesa, ventil za protezu (napravljen od sopstvenog tkiva) biće ubačen u balon za kateter. Tkivo korišćeno za pravljenje zgloba proteze obično se uzima iz leve noge ili srčane komore.
• Balonska valvuloplastika. Oštećenje na aortnom ventilu mogu se zameniti mehaničkim ventilom ili tkivom. Ovaj tretman je redak izbor za tešku stenozu aorte.

Rizici

Sve operacije na otovrenom srcu nose sa sobom odeređene rizike. Oni uključuju:

• Rizik od anestezije
• Infekcije
• Oštećenje organa
• Srčani udar

Ozbiljnost rizika zavisi od srčanog stanja pacijenta. Ozbiljnija srčana stanja nose veći rizik od komplikacija tokom i posle operacije.

Očekivanja

Dužina oporavka nakon operacije zavisi od celokupnog zdrastvenog stanja pacijenta i konkretnog operativnog postupka koji je izveden.

Nakon oporavka od bajpas operacije, ljudi bi trebalo da primete poboljšanje simptoma, kao što su bol u grudima i osećaj zadihanosti.

Operacijom je smanjen rizik od srčanog udara, ali one isto tako ne garantuju izlečenje. Bolest koronarnih arterija i dalje može napredovati čak i nakon ugradnje bajpasa.

Kada lekar predloži operaciju na otvrenom srcu, to može u prvi mah biti zastrašujuće za pacijenta. U tom slučaju treba da znate, da je uspeh ovih hirurških intervencija veoma visok i da će iskusni profesionalci postupak odraditi na najbolji mogući način.

Pitanja:

Da li treba da se plašim zbog operacije na otovrenom srcu ?

Odgovori:

Normalno je da osećate strah i anksioznost pre operacije na otvorenom srcu. Razgovarajte sa svojim hirurgom, kako biste dobili što više informacija koje će Vas umiriti i umanjiti strah od same intrervencije.

Takodje, budite uvereni u činjenicu da hirurzi svakodnevno rade operacije na otovrenom srcu, bez komplikacija i sa velikom stopom uspešnosti. Pored informacija šta možete očekivati pre, nakon i posle operacije možete isprobati i tehnike opuštanja, kako biste smanjili strah i anksioznost, poput meditacije i vežbi disanja.