Šta je astma, koji tipovi postoje i kako je lečiti?

Šta je astma?

Astma je zapaljensko oboljenje disajnih puteva pluća. To otežava disanje i može učiniti neke fizičke aktivnosti izazovnim ili čak nemogućim. Da biste razumeli astmu, potrebno je malo razumeti šta se dešava kada dišete. Normalno, sa svakim udahom koji udahnete, vazduh ide kroz nos ili usta, dole u ​​grlo i u disajne puteve, da bi na kraju stigao do pluća.

U vašim plućima postoji mnogo malih vazdušnih prolaza koji pomažu u protoku kiseonika iz vazduha u vaš krvotok. Simptomi astme se javljaju kada sluznica vaših disajnih puteva otekne i mišići oko njih se zategnu. Sluz tada ispunjava disajne puteve, dodatno smanjujući količinu vazduha koja može da prođe. Ova stanja tada mogu dovesti do „napada“ astme, što je kašalj i stezanje u grudima koji su tipični za astmu.

Simptomi:

Najčešći simptom astme je tzv. pištanje u grudnom košu.  Ovo je zvuk cviljenja ili zvižduka koji se javlja kada dišete.

Ostali simptomi astme mogu uključivati:

1. kašalj, posebno noću, kada se smejete ili tokom vežbanja
2. stezanje u grudima
3. kratak dah
4. teškoće u razgovoru
5. anksioznost ili panika
6. umor
7. bol u grudima
8. ubrzano disanje
9. česte infekcije
10. problemi sa spavanjem

Tip astme koji imate može odrediti koje simptome imate.

Neki ljudi stalno doživljavaju simptome tokom dana. Drugi mogu otkriti da određene aktivnosti mogu pogoršati simptome.

Neće svi sa astmom doživeti ove specifične simptome.  Ako mislite da simptomi koje osećate mogu biti znak stanja kao što je astma, zakažite termin kod svog lekara.

Takođe, imajte na umu da čak i ako se vaša astma dobro kontroliše, i dalje možete povremeno doživeti izbijanje simptoma.  Zapaljenja se često poboljšavaju upotrebom tretmana koji brzo deluju, kao što je inhalator, ali može zahtevati medicinsku pomoć u teškim slučajevima.

Dijagnoza i vrste

Ne postoji nijedan test ili ispit koji će utvrditi da li vi ili vaše dete imate astmu. Umesto toga, vaš lekar će koristiti različite kriterijume da utvrdi da li su simptomi posledica astme.

Sledeće može pomoći da se dijagnostikuje astma iz pouzdanog izvora:

1. Porodična anamneza

Ako imate članove porodice sa poremećajem disanja, rizik je veći. Upozorite svog doktora na ovu genetsku vezu.

2. Fizički pregled

Vaš lekar će slušati vaše disanje stetoskopom. Takođe vam može biti dat kožni test da biste potražili znake alergijske reakcije, kao što su koprivnjača ili ekcem. Alergije povećavaju rizik od astme.

3. Testovi disanja

Testovi plućne funkcije (PFT) mere protok vazduha u i iz pluća. Za najčešći test, spirometriju, duvate u uređaj koji meri brzinu vazduha.

Lekari obično ne rade testove disanja kod dece mlađe od 5 godina jer je teško dobiti tačno očitavanje.

Umesto toga, vašem detetu mogu prepisati lekove za astmu i čekati da vide da li se simptomi poboljšaju. Ako imaju, vaše dete verovatno ima astmu.

Za odrasle, vaš lekar može da prepiše bronhodilatator ili druge lekove za astmu ako rezultati testa ukazuju na astmu.  Ako se simptomi poboljšaju upotrebom ovog leka, vaš lekar će nastaviti da tretira vaše stanje kao astmu.

Vaš lekar će takođe morati da odredi tip astme koji imate.  Najčešći tip je alergijska astma, koja predstavlja 60 posto pouzdanog izvora svih slučajeva astme.

Dodatne vrste astme vezane su za fazu života osobe.  Iako se astma može pojaviti u bilo kom uzrastu, pedijatrijska astma posebno pogađa decu, a astma sa početkom u odraslih se ne pojavljuje do odraslog doba.

Alergijska astma

Alergeni izazivaju ovaj uobičajeni tip astme.  To može uključivati:

1. dlake kućnih ljubimaca od životinja poput mačaka i pasa
2. hrana
3. buđ
4. polen
5. prašina

Alergijska astma je često sezonska jer ide ruku pod ruku sa sezonskim alergijama.

Nealergijska astma

Nadražujuće supstance u vazduhu koje nisu povezane sa alergijama izazivaju ovu vrstu astme.

1. grejanje na drva, dim koji se stvara
2. dim cigarete
3. hladan vazduh
4. zagađenje vazduha
5. virusne bolesti
6. osveživači vazduha
7. proizvodi za čišćenje u domaćinstvu
8. parfemi

Profesionalna astma

Profesionalna astma je vrsta astme izazvana okidačima na radnom mestu.

Ti okidači su:

1. prašina
2. boje
3. gasovi i isparenja
4. industrijske hemikalije
5. životinjski proteini
6. gumeni lateks

Ovo postoji u širokom spektru industrija, uključujući:

1. poljoprivreda
2. tekstilna industrija
3. obrada drveta
4. proizvodnja

Bronhokonstrikcija izazvana vežbanjem (EIB)

Bronhokonstrikcija izazvana vežbanjem (EIB) obično pogađa ljude u roku od nekoliko minuta od početka vežbanja i do 10 do 15 minuta nakon fizičke aktivnosti.

Ovo stanje je ranije bilo poznato kao astma izazvana vežbanjem (EIA).

Do 90 procenata ljudi sa astmom takođe ima EIB, ali neće svi sa EIB imati druge vrste astme.

Aspirin izazvana astma

Aspirinom izazvana astma (AIA), koja se takođe naziva respiratorna bolest izazvana aspirinom (AERD), obično je teška.

Pokreće se uzimanjem aspirina ili ibuprofena (Advil).

Simptomi mogu početi za nekoliko minuta ili sati. Oko 9 procenata ljudi sa astmom ima AIA. Obično se iznenada razvija kod odraslih između 20 i 50 godina.

Noćna astma

Kod ove vrste astme simptomi se pogoršavaju noću.

Okidači za koje se smatra da izazivaju simptome noću uključuju:

1. gorušica
2. dlake kućnih ljubimaca
3. grinje
4. prirodni ciklus sna u telu takođe može izazvati noćnu astmu.

Astma u varijanti kašlja (CVA)

Astma sa varijantom kašlja (CVA) nema klasične simptome astme kao što su piskanje i kratak dah.  Karakteriše ga uporan, suv kašalj.

Ako se ne leči, CVA može dovesti do potpunih napada astme koji uključuju druge češće simptome.

Tretman

Da bi pomogao u lečenju astme, Nacionalni program edukacije i prevencije astme (NAEPP) od poverenja klasifikuje stanje na osnovu njegove težine pre lečenja.

Klasifikacije astme uključuju:

1. Naizmenična astma

Većina ljudi ima ovu vrstu astme, koja ne ometa svakodnevne aktivnosti. Simptomi su blagi, traju manje od 2 dana u nedelji ili 2 noći mesečno.

2. Blaga uporna

Simptomi se javljaju više od dva puta nedeljno – ali ne svakodnevno – i do 4 noći mesečno.

3. Umereno uporna

Simptomi se javljaju svakodnevno i najmanje 1 noć svake nedelje, ali ne svake noći. Oni mogu ograničiti neke dnevne aktivnosti.

4. Teško uporna

Simptomi se javljaju nekoliko puta svaki dan i većinu noći. Dnevne aktivnosti su izuzetno ograničene.

Tretmani za astmu spadaju u četiri primarne kategorije:

1. lekovi za brzo olakšanje
2. hronična terapija
3. kombinacija lekova za brzo olakšanje i dugotrajne kontrole.  Najnovije kliničke smernice za astmu Pouzdani izvor, koje je NAEPP objavio 2020., preporučuju ovaj tretman.  Međutim, Federalna uprava za lekove (FDA) još uvek nije odobrila ovaj tretman.
4. biološki lekovi, koji se daju injekcijom ili infuzijom obično samo za teške oblike astme

Vaš lekar će preporučiti jedan tretman ili kombinaciju tretmana na osnovu:

1. vrstu astme koju imate
2. tvojih godina
3. vaših okidača

Vaš plan lečenja takođe može uključivati učenje vaših okidača, pažljivo praćenje simptoma i preduzimanje koraka za izbegavanje izbijanja.

Tretmani za brzo olakšanje astme

Ove lekove treba koristiti samo u slučaju simptoma astme ili napada. Oni pružaju brzo olakšanje i pomažu vam da ponovo dišete.

Bronhodilatatori

Bronhodilatatori deluju u roku od nekoliko minuta kako bi opustili zategnute mišiće oko vaših vazdušnih talasa i brzo smanjili simptome.

Iako se mogu davati oralno ili injektirano, bronhodilatatori se najčešće uzimaju sa inhalatorom ili nebulizatorom (inhaliranje u kućnim uslovima).

Mogu se koristiti za lečenje iznenadnih simptoma astme ili uzimati pre vežbanja kako bi se prevenirala pojava simptoma.

Lečenje astme, prva pomoć

Ako mislite da neko koga poznajete ima napad astme, recite mu da sedi uspravno i pomozite mu da koristi svoj inhalator ili nebulizator za spasavanje.

Doziranje će varirati u zavisnosti od leka. Proverite umetnuta uputstva da biste bili sigurni da znate koliko udisaja lekova vam je potrebno u slučaju napada.

Ako simptomi traju duže od 20 minuta, a druga tura lekova ne pomogne, potražite hitnu medicinsku pomoć.

Ako često morate da koristite lekove za brzo olakšanje, pitajte svog lekara o drugoj vrsti lekova za dugotrajnu kontrolu astme.

Dugotrajni lekovi za kontrolu astme

Ovi lekovi se uzimaju svakodnevno kako bi se smanjio broj i težina simptoma astme, ali ne upravljaju neposrednim simptomima napada.

Dugotrajni lekovi za kontrolu astme uključuju:

1. Anti-inflamatorna sredstva:  Uzeti sa inhalatorom, kortikosteroidi i drugi antiinflamatorni lekovi pomažu u smanjenju otoka i proizvodnje sluzi u disajnim putevima, što olakšava disanje.
2. Antiholinergici: Ovo pomaže da sprečite zatezanje mišića oko vaših disajnih puteva. Obično se uzimaju svakodnevno u kombinaciji sa antiinflamatornim lekovima.
3. Bronhodilatatori produženog dejstva: Treba ih koristiti samo u kombinaciji sa antiinflamatornim lekovima za astmu.
4. Biološki lekovi

Lekari koriste biološke lekove za lečenje teške astme koja ne reaguje na druge lekove ili na lečenje kontrolom okidača.

Oni funkcionišu tako što ciljaju na specifična antitela u vašem telu. Ovo remeti put koji vodi do upale koja izaziva astmu.

Na tržištu postoji pet vrsta bioloških lekova, a druge su u razvoju. Ove lekove treba davati injekcijom ili infuzijom u ordinaciji vašeg lekara.

Usled višedecenijskog uspešnog rada, preporučujemo vam i Bio-Teo komplet biljnih kapi br. 6 za pluća koji je dodatak ishrani u vidu kompleta sastavljenog od 2 proizvoda na bazi biljnih ekstrakata koji, upotrebljeni sa istim ciljem a na način kako je preporučeno, mogu da ostvare povoljan efekat na zdravlje disajnih puteva, kao i Bio-Teo biljne kapi br. 16 koji je dodatak ishrani na bazi ekstrakata korena i lista koprive, korena lincure, herbe hajdučke trave, korena vodopije, lista kupine, korena čička, korena maslačka i lista uskolisne bokvice. List i koren koprive mogu da poboljšaju zdravlje imunskog sistema i respiratornih organa, kao i da pomognu osnaživanje organizma. Koren lincure može da poboljša tonus, opšte stanje organizma i apetit, kao i da pomogne optimalno funkcionisanje organizma.

Biljne kapi nemaju kontraindikacija sa ordiniranom terapijom, potpuno su prirodne bez konzervanasa, aditiva, veštačkih boja i mirisa.

5. Bronhijalna termoplastika

Ovaj tretman koristi elektrodu za zagrevanje disajnih puteva unutar pluća, pomažući da se smanji veličina okolnog mišića i spreči njegovo zatezanje.

Ovu minimalno invazivnu proceduru izvodi lekar u klinici ili bolnici i obično traje oko sat vremena.

Bronhijalna termoplastika je namenjena osobama sa teškom astmom i može da pruži olakšanje od simptoma do 5 godina.

Međutim, pošto je to relativno nova procedura, još uvek nije široko dostupna.

Šta je napad astme?

Kada se simptomi astme progresivno pogoršavaju, to je poznato kao egzacerbacija ili napad astme.

Postaje sve teže disati jer su disajni putevi otečeni, a bronhijalne cevi sužene.

Simptomi egzacerbacije mogu da obuhvataju:

1. hiperventilacija
2. kašalj
3. piskanje
4. kratak dah
5. povećan broj otkucaja srca
6. uznemirenost
7. konfuznost
8. plave usne

Iako se pogoršanje može brzo završiti bez lekova, trebalo bi da se obratite lekaru jer može biti opasno po život.

Što duže traje napad astme, to više može uticati na vašu sposobnost disanja.  Zbog toga napadi često zahtevaju odlazak u hitnu pomoć.

Egzacerbacije se mogu sprečiti uzimanjem lekova koji pomažu u upravljanju simptomima astme.

Prevencija i kontrola

Pošto bi tek trebalo da se pronađe tačan uzrok astme, teško je znati kako sprečiti zapaljensko stanje.

Međutim, poznato je više informacija o prevenciji napada astme. Ove strategije uključuju:

1. Izbegavanje okidača

Izbegavajte hemikalije, mirise ili proizvode koji su u prošlosti izazivali probleme sa disanjem.

2. Smanjenje izloženosti alergenima

Ako ste identifikovali alergene, kao što su prašina ili buđ, koji izazivaju napad astme, izbegavajte ih ako je moguće.

3. Dobijanje vakcina protiv alergija

Imunoterapija protiv alergena je vrsta lečenja koja može pomoći u promeni vašeg imunološkog sistema. Uz rutinske snimke, vaše telo može postati manje osetljivo na sve okidače na koje naiđete.

4. Uzimanje preventivnih lekova

Vaš lekar vam može propisati lekove koje ćete uzimati svakodnevno. Ovaj lek se može koristiti kao dodatak onom koji koristite u hitnim slučajevima.

Vaš lekar vam može pomoći da napravite akcioni plan za astmu tako da znate koje tretmane da koristite i kada.

Pored upotrebe lekova za održavanje, svaki dan možete preduzeti korake kako biste postali zdraviji i smanjili rizik od napada astme. Ovi koraci uključuju:

1. Jedite zdraviju ishranu. Zdrava, uravnotežena ishrana može pomoći u poboljšanju opšteg zdravlja.
2. Održavanje umerene težine.  Astma je gora kod ljudi sa prekomernom težinom i gojaznošću. Gubitak težine je zdrav za vaše srce, zglobove i pluća.
3. Prestanak pušenja, ako pušite.

Nadražujuće supstance kao što je dim cigarete mogu izazvati astmu i povećati rizik od HOBP.

4. Redovno vežbanje.

Aktivnost može izazvati napad astme, ali redovna vežba može zapravo pomoći u smanjenju rizika od problema sa disanjem.

5. Upravljanje stresom.

Stres može biti okidač za simptome astme. Stres takođe može otežati zaustavljanje napada astme.

Hrana bogata nutrijentima je od vitalnog značaja za smanjenje simptoma, ali alergije na hranu mogu izazvati simptome astme.

Kada posetiti doktora?

Trenutno ne postoji lek za astmu.  Međutim, postoji mnogo efikasnih tretmana koji mogu smanjiti simptome astme.  Promene u načinu života i lekovi takođe mogu pomoći u poboljšanju kvaliteta života.

Ako vam nije dijagnostikovana astma, ali imate simptome kao što su piskanje, kašalj ili kratak dah, trebalo bi da obavestite svog lekara.

Kada vam se dijagnostikuje astma, trebalo bi da posetite svog lekara najmanje jednom godišnje ili češće ako imate uporne simptome nakon lečenja.

Odmah pozovite svog doktora ako:

1. osećate slabost
2. ne možete obavljati svakodnevne aktivnosti
3. imate piskanje ili kašalj koji neće nestati

Važno je da se obrazujete o svom stanju i njegovim simptomima. Što više znate, možete biti proaktivniji u poboljšanju funkcije pluća i kako se osećate.

Razgovarajte sa svojim doktorom o:

1. vašem tipu astme
2. šta izaziva vaše simptome
3. koji dnevni tretmani su najbolji za vas
4. vaš plan lečenja za napad astme

Astma je stanje koje zapaljuje pluća i otežava disanje. Može uticati i na odrasle i na decu u različitim oblicima i u različitim nivoima ozbiljnosti.

Dostupni su različiti lekovi za lečenje astme. Najčešći tretmani su bronhodilatatori, koji mogu biti kratkoročni za lečenje napada astme ili dugoročni za lečenje simptoma tokom vremena.

Biljni proizvodi kao Bio-Teo komplet br. 6 za pluća i Bio-Teo biljne kapi br. 16 odlično su se pokazali kod astme i sličnih tegoba.

Promene u načinu života takođe mogu pomoći u smanjenju izbijanja astme. Ovo može uključivati promene u ishrani, vežbanje ili upravljanje stresom. Razgovarajte sa svojim lekarom da biste identifikovali vrstu astme koju možda imate i najbolje opcije lečenja i upravljanja za vas.