Šta treba znati o aritmiji

Aritmija nam ukazuje na nepravilan rad srca. Otkucaji srca mogu biti nepravilni, prebrzi, prespori ili rani otkucaji srca.

Aritmije nastaju kada električni signali srca, koji koordiniraju srčanim otkucajima, prestanu sa pravilnim radom. Na primer, neki ljudi imaju nepravilne srčane otkucaje, što se manifestuje kao ,,trkačko srce” ili pretkomorsko lepršanje i treperenje.

Mnoge srčane aritmije su bezopasne. Međutim, srce nepravilnim radom ne obavlja svoju funkciju, što postepeno dovodi do oštećenja i slabosti srca. Ako Vam je puls ubrzan ili usporen, osećate preskakanje u srčanom radu ili imate napade tahikardije, najbolje bi bilo da se odmah javite svom lekaru. Aritmije mogu izazvati ozbiljne, pa čak i potencijalno fatalne simptome.

Neke od činjenica o aritmiji:

• Neke aritmije nemaju udružene simptome.
• Simptomi aritmije uključuju vrtoglavicu, otežano disanje i palpitacije (osećaj ubrzanog rada, lepršanja ili preskakanja srca).
• Uzroci aritmije su različiti i mogu uključivati, dijabetes, stres ili pušenje.
• Usporeni otkucaji srca nisu uvek znak bolesti.

Šta je aritmija

Srčana aritmija, poznata i kao nepravilni rad srca, je grupa stanja u kojim su otkucaji srca nepravilni, prespori ili prebrzi.

Aritmije su podeljene na:

• Bradikardiju. Usporen rad srca, usporenje srčane frekvencije ispod 60 udara u minuti.
• Tahikardiju. Ubrzan rad srca, ubrzane srčane frekvencije iznad 100 udara u minuti.
• Nepravilan rad srca,  flater (lepršanje), fibrilacija (treperenje)
• Ekstrasistole, preskakanje srca.

Većina aritmija nije ozbiljna, ali neke mogu biti predispozicija za moždani udar ili zastoj srca.

Koji su uzroci aritmije?

Svaki prekid električnog impulsa koji uzrokuje kontrakciju srca može dovesti do aritmije.   

Osoba sa zdravim srcem treba da ima između 60 i 100 otkucaja srca u minuti.

Što je osoba u boljoj fizičkoj formi, niži su otkucaji srca u stanju mirovanja. Sportisti, na primer, obično imaju ritam od 60 otkucaja srca u minuti, u stanju mirovanja, jer su njihova srca vrlo efikasna.

Brojni faktori mogu uzrokovati nepravilan rad srca. Neki od njih su:

• Preterano konzumiranje alkohola.
• Dijabetes.
• Narkomanija.
• Prekomerna konzumacija kafe.
• Srčane bolesti, poput zastojne srčane insuficijencije.
• Hipertenzija-visok krvni pritisak.
• Stres.
• Ožiljci na srcu, što je česta posledica srčanog udara.
• Konzumiranje duvanskih proizvoda.
• Neki dodaci ishrani.
• Neki biljni tretmani.
• Lekovi.
• Strukturne promene srca.

Zdrava osoba ne bi trebalo da pati od dugotrajnih srčanih aritmija, osim ako nema spoljašnjih uticaja, poput zloupotrebe droga ili električnog udara. Ukoliko postoji neki osnovni problem, električni impulsi možda neće moći pravilno da putuju kroz srce, time povećavajući verovatnoću za pojavu aritmije.

Simptomi aritmija

Neki pacijenti nemaju simptome, ali lekar može otkriti aritmiju tokom rutinskog pregleda ili preko nalaza EKG-a. Čak iako pacijent primeti simptome, to ne mora značiti da postoji ozbiljan zdravstveni problem. Na primer, dok neki pacijenti sa aritmijama opasnim po život, mogu da nemaju simptome, sa druge strane, pacijenti sa simptomima mogu da nemaju ozbiljan problem.

Simptomi zavise od vrste aritmije, u nastavku ćemo objasniti najčešće:

Tahikardija

Tahikardija je ubrzan rad srca. Simptomi uključuju:

• dispneju (otežano disanje)
• sinkopu (nesvesticu)
• vrtoglavicu
• lupanje srca
• bol u grudima
• iznenadnu slabost

Bradikardija

Bradikardija je usporen rad srca. Simptomi uključuju:

• anginu (bol u grudima)
• probleme sa koncentracijom
• zbunjenost
• teškoće prilikom vežbanja
• kratak dah
• vrtoglavicu
• umor
• sinkopu (nesvesticu)
• znojenje

Atrijalna fibrilacija

Atrijalna fibrilacija je nepravilan ritam pretkomora koje nisu sinhronizovane sa komorama. Česta je i uglavnom pogađa starije pacijente. Umesto proizvodnje jedne jake kontrakcije, pretkomora fibriliše (drhti). U nekim slučajevima atrijum (pretkomora) može fibrilisati sa 350 otkucaja u minuti i u ekstremnim slučajevima do 600 otkucaja u minuti. Simptomi se često razvijaju brzo, mada ponekad pacijent ne mora da ima simptome. Oni uključuju:

• anginu (bol u grudima)
• dispneju (otežano disanje)
• vrtoglavicu
• sinkopu (nesvesticu)
• slabost organizma

Flater (lepršanje)

Dok se fibrilacija sastoji od mnogih slučajnih i različitih područja u pretkomori, atrijalni flater je obično iz jednog područja u pretkomori koji se ne sprovodi ispravno, niti je idealan za pumpanje krvi kroz srce. Atrijalno treperenje može biti ozbiljno stanje, a netretirano obično dovodi do fibrilacije. Pacijent sa atrijalnim flaterima obično ima 250-350 otkucaja u minuti. Pacijenti mogu biti bez simptoma, a može doći i do fatalnog ishoda. Simptomi uključuju:

• slabost
• vrtoglavicu
• gušenje ili otežano disanje
• smetnje sa vidom
• brzo zamaranje
• lupanje i preskakanje srca
• stezanje u grudima

Lečenje aritmije

Terapija aritmija je potrebna ako su simptomi veoma teški ili je stanje pacijenta izloženo riziku od ozbiljne aritmije ili komplikacija.

Tretman bradikardije

Terapija bradikardije podrazumeva lečenje osnovnih uzroka bradikardije. Ako se ne pronađe osnovni problem, lekar može preporučiti implantaciju pejsmejkera. Pejsmejker je mali uređaj koji se nalazi ispod kože grudnog koša ili abdomena i pomaže u kontroli abnormalnih srčanih ritmova. Pejsmejkeri koriste električne impulse, kako bi naterali srce da kuca normalnom minimalnom brzinom.

Tretman tahikardije

Postoji nekoliko različitih tretmana tahikardije:

Vagalni manevri. Određeni pokreti kojima pacijent može sam da zaustavi neke vrste aritmija, koje počinju iznad donje polovine srca.

Lekovi. Oni neće izlečiti pacijenta, ali su obično efikasni u smanjenu učestalosti tahikardija i mogu pomoći u pravilnoj električnoj provodljivosti srca.

Kardioverzija. Korišćenje lekova ili strujnog udara, kako bi se srce vratilo u pravilan ritam.

Ablaciona terapija. Jedan ili više katetera prolazi kroz krvne sudove u unutrašnjosti srca. Smeštaju se u izvor aritmije i uništavaju male delove tih tkiva.

Implantabilni Kardioverter defibrilator (ICD). Uređaj se implantira u blizini leve ključne kosti i nadgleda srčani ritam. Ako otkrije preterano ubrzan rad srce, stimuliše ga da se vrati u pravilan ritam.

Procedura lavirinta. Na srcu je napravljen niz hiruških rezova. Zatim ožiljci zaceljuju i formiraju blokove. Ovi blokovi vode električne impulse, pomažući srcu da pravilno radi.

Operacija ventikularne aneurizme. Ponekad, aneurizma (izbočina) u krvnom sudu, koja vodi do srca, izaziva aritmiju. Ako drugi tretmani ne pomažu, aneurizma se može hiruški odstraniti.

Koronarna hrurgija (bajpas). Arterije ili vene sa drugih mesta u telu se presađuju na koronarne arterije, kako bi zaobišle područja koja su postala uska i poboljšale snabdevanjem krvi srčani mišić (miokard)

Tipovi aritmije

Postoji nekoliko vrsta aritmije:

• Atrijalna fibrilacija. Atrijalna fibrilacija (treperenje pretkomora) predstavlja poremećaj srčanog ritma koji nastaje u pretkomorama. Atrijalana fibrilacija je česta i uglavnom pogađa starije pacijente. Umesto da stvara jednu, snažnu kontrakciju, komora se fibrilira (podrhtavanje). Fibrilacija pretkomora se manifestuje slikom apsolutne aritmije (nepravilan i ubrzan ritam komorskih kontrakcija). Radi se o velikom broju impulsa od 350-600.

•  Atrijalni flater (lepršanje pretkomora). Dok se fibrilacija sastoji od mnogo nasumičnih i različitih podrhtavanja u atrijumu, atrijsko lepršanje potče uglavnom iz jednog područja u atrijumu. Karakteriše je nepravilan srčani ritam, a njene manifestacije se kreću u širokom rasponu, od potpuno asimptomatskih oblika do kardiogenog šoka i teških cerebrovaskularnih stanja. Broj impulsa (otkucaja srca u minuti) ide od 250-350. Češće se javlja kod muškaraca nego kod žena. Obično se javlja u starijem životnom dobu.

• Supraventrikularna tahikardija (SVT) je abnormalan prenos elektriciteta iz gornje srčane komore u donju. To rezultira veoma brzim srčanim ritmom, koji se po pravilu iznenada javlja i isto tako prestaje. Pacijent doživljava ubrzan rada srca koji može trajati u rasponu od nekoliko sekundi do nekoliko sati. Otkucaji srca idu od 160 do 200 otkucaja u minuti. Atrijalna fibrilacija i atrijalni flater se svrstavaju u SVT-ju.

• Ventrikularna tahikardija. Nastaje usled postojanja ektopičnog centra u komorama, sa brzom frekvencom stvaranja impulse. Električni impulsi uzrokuju veoma ubrzan rad srca. To se često dešava ako na srcu postoji ožiljak od prethodnog srčanog udara. Srčani otkucaji su obično preko 200 otkucaja u minuti.

• Ventrikularna fibrilacija je izuzetno nepravilan srčani ritam, zbog potpunog poremećaja sprovođenja srčanih impulsa. Ventrikule u tom slučaju ne pumpaju krv pravilno. Ventrikularna fibrilacija je u većini slučajeva povezana sa srčanim bolestima i može biti opasna po život. Do ovog poremećaja u srčanom ritmu može dovesti srčani udar.

• Sindrom dugog QT intervala je poremećaj srčanog ritma, koji izaziva ubrzane i neusklađene srčane otkucaje. Dovodi do nesvesti, što u nekim slučajevima može ugroziti Vaš život. Može biti uzrokovan genetskom osetljivošću ili određenim lekovima.

Aritmija nasuprot disritmiji

Naziv aritmija u doslovnom prevodu znači ,,bez ritma”, tako da bi reč disritmija bila podesnija za upotrebu. Međutim, u praksi se ne koristi pravilan, već izraz aritmija.

Dijagnoza aritmije

Lekar će pokušati da otkrije šta su uzroci aritmija. Ovo uključuje detaljan razgovor sa pacijentom, o mogućim porodičnim anamnezama srčanih bolesti, istoriju bolesti samog pacijenta, način ishrane i stil života.

Lekar Vam može predložiti sledeća ispitivanja:

• Testovi krvi i urina
• EKG (elektrokardiogram)
• Holter monitoring. Uređaj koji nosite na sebi tokom 24 ili 48 sati. On snima rad srca u tom periodu.
• Ultrazvuk srca sa kolor doplerom
• Test nagibne table
• Elektrofiziološko ispitivanje srca
• Kateterizacija srca

Faktori rizika

Ovo su neki od faktora rizika za pojavu srčanih aritmija:

• Starost
• Nasleđeni defekti gena
• Srčani problemi
• Hipotireoza ili hipertireoza
• Upotreba određenih lekova
• Hipertenzija (visok krvni pritisak)
• Gojaznost
• Nekontrolisan dijabetes
• Opstruktivna apnea (kratkotrajni prekid disanja u snu)
• Neravnoteža elektrolita
• Preterana konzumacija alkoholnih pića
• Preterana konzumacija kofeina
• Zloupotreba opojnih droga

Komplikacije

• Moždani udar-fibrilacija (drhtanje) znači da srce ne pumpa pravilno. To može dovesti do nakupljanja krvi i stvaranja ugrušaka. Ako se jedan od ugrušaka odvoji, on može otputovati do moždane arterije, time će je blokirati i dovesti do moždanog udara. Moždani udar može prouzrokovati oštećenje mozga, a ponekad može biti i fatalan po život.
• Srčana insufijencija ili zatajenje srca. Do ove bolesti dovodi dugotrajna tahikardija ili bradikardija. Tada srce ne pumpa dovoljno krvi u celo telo. Srčana insufijencija ne znači prestanak rada srca, već samo slabljenje snage kojom pumpa.