Žene se mogu brinuti zbog menopauze iz različitih razloga. Neki to mogu da vide kao značajnu životnu prekretnicu, koja se poistovećuje sa prelaskom u životno doba, u kome žena više nije u stanju da rađa decu. Drugi se mogu brinuti zbog dobro poznatih simptoma, poput naleta vrućine (valunzi) i noćnog znojenja.
Drugi uobičajeni simptomi mogu uključivati suvoću vagine i nelagodnost tokom seksualnih odnosa, smanjenu seksualnu želju, loše raspoloženje ili anksioznost, loš san, probleme sa pamćenjem i koncentracijom.
O srčanim palpitacijama se ne govori tako često i verovatno će se mnoge žene u menopauzi iznenaditit, ukoliko ih osete. Mogu se pojaviti usled promene hormona u toku trudnoće ili menopauze. Često su privremena pojava.
Šta su srčane palpitacije?
Drugi naziv za srčane palpitacije je srčana aritmija ili jednostavnije rečeneo, nepravilni otkucaji srca. Preskakanje srca, odnosno palpitacije, su pojava nepravilnog lupanja srca. Obično se opisuju kao kratkotrajni zastoj u srčanom radu ili jak trzaj srca. Većinu vremena nismo svesni otkucaja svog srca, međutim palpitacije je nemoguće ne osetiti.
Palpitacije su često kratkotrajne, traju samo nekoliko sekundi, u najgorem slučaju nekoliko minuta.
Palpitacije mogu delovati kao velika opasnost, ali su često bezopasne i ne ukazuju na neki ozbiljan zdravstveni problem. Međutim, svakako je korisno da posetite lekara, ukoliko Vam se pojave.
Uzroci srčanih palpitacija u menopauzi
Period koji prethodi menopauzi je perimenopauza. Počinje nekolikogodina pre menopauze, uglavnom u ranim četrdesetim, veoma retko i u tridesetim godinama. U ovom periodu, kao čest simptom, žene mogu osetiti nepravilne srčane otkucaje.
Srčana palpitacija je direktan rezultat smanjenja ženskog hormona estrogena, što dovodi do prevelike stimulacije srca. Pad proizvodnje hormona, može biti povezan sa povećanjem brzine otkucaja srca i aritmijama, koje nisu pretnja po naše zdravlje.
Kada treba potražiti lekarsku pomoć
Iako su srčane palpitacije obično bezopasne, ne treba ih ignorisati.
Savetuje se ženama, koje osete nepravilan srčani rad, da se obrate svom lekaru kako bi isključile mogućnost nastajanja bilo kakvih oboljenja.
Lekar će ispitati, da li su palpitacije povezane sa nedostatkom daha, vrtoglavicama ili nelagodnim osećajem u grudima.
Srčana palpitacija u menopauzi, može povećati rad srca za 8 do 16 otkucaja u minuti. Međutim, neke žene su prijavile mnogo veće poraste, pri čemu im puls dostiže i do 200 otkucaja u minuti.
Lečenje srčanih palpitacija, kod žena u menopauzi, u većini slučajeva podrazumeva prirodne metode. Kada su problemi uzrokovani smanjenim nivoom hormona estrogena, lečenje može uključivati promenu nekih životnih navika u kombinaciji sa prirodnim lekovima.
Nekoliko promena u načinu života, mogu pomoći da se smanji pojava srčanih palpitacija u periodu menopauze:
- Smanjiti unos kofeina. Konzumirati što manje kafe i drugih napitaka koji sadrže kofein
- Smanjiti ili izbeći stimulanse, poput cigareta i alkohola
- Vežbati tehnike opuštanja, kao što su joga i vežbe disanja
Rizik od srčanih bolesti u menopauzi
Prema Britanskoj fondaciji za srce, žene su izložene manjem riziku od dobijanja koronarne srčane bolesti, pre perioda menopauze. Dok u menopauzi, rizik od srčanih oboljenja postaje dosta veći.
Ženama koje imaju neugodne simptome u toku menopauze, može se prepisati hormonska supstituciona terapija. Ona obuhvata hormone koji se daju kao zamena za ženske hormone, koji prestaju da se luče nakon menopauze.
U prošlosti se smatralo da ova terapija ima dodatnu korist i da štiti žene od polno prenosivih bolesti. Međutim, novija istraživanja pokazuju da to nije tako. Takođe, Britanska fondacija za srce smatra da neki oblici hormonskih terapija mogu povećati rizik od bolesti koronarnih arterija i moždanog udara. Iste terapije mogu povećati rizik od nastanka duboke venske tromboze (DVT) i plućne embolije (PE). Ovo se posebno odnosi na prvu godinu uzimanja ove terapije.
Pored svega, važno je znati, da hormonska terapija može biti veoma efikasna u ublažavanju simptoma menopauze. Ovo se posebno odnosi na žene mlađe od 60 godina, kod kojih korist od ovih lekova nadmašuje njihov rizik.
Naravno, ne postoji univerzalno rešenje za sve. Svaka žena je drugačija, iz tog razloga treba proveriti sa lekarom, da li je hormonska terapija dobar način lečenja za Vas.
U procesu starenja, rizik od srčanih oboljenja raste kod svih, ali za žene je značajan porast nakon menopauze. Dakle, od velikog je značaja učiniti sve što je moguće kako bi srce ostalo zdravo. Dobra ishrana ovde ima važnu ulogu. Potrebno je jesti dosta svežeg voža i povrća, ribu i crveno meso. Održavati zdravu telesnu težinu, jer gojaznost može dodatno opteretiti srce i povećati krvni pritisak.
Uticaj depresije na srce
Istraživanja ukazuju na to, da je depresija još jedan od faktora rizika za nastanak koronarnih arterijskih bolesti. Pokazalo se da će žene mlađe od 65 godina pre dobiti neku koronarnu bolest, ukoliko imaju depresiju, za razliku od starijih žena.
Iako naučnici tek treba da otkriju zašto su srčane bolesti i depresija povezane, poznato je da depresija utiče na povećanje proizvodnje hormona stresa u našem telu. Ovi hormoni, uključujući adrenalin i kortizol, mogu ubrzati rad srca i povećati krvni pritisak.
Ljudi koji su u depresiji, ličnim suočavanjem sa problemom, traženjem medicinske pomoći i adekvatnim lečenjem mogu poboljšati opšte zdravstveno stanje i zdravlje svog srca.
Centar za promociju zdravlja žena, predlaže sledeće mehanizme za prevazilaženje depresije:
- Izbegavajte da budete prestrogi prema sebi
- Ostanite fizički aktivni
- Družite se i provodite dosta vremena sa ljudima
- Postavljajte sebi realne ciljeve
Ukoliko žena u periodu perimenopauze oseća ubrzano lupanje ili preskakanje srca, sledeće aktivnosti za podizanje raspoloženja mogu biti od koristi:
- Slušajte omiljenu muziku
- Budite spontani
- Opustite se uz dobru knjigu
- Odgledajte neku dobru komediju ili film koji se prikazuje na televiziji
- Provodite kvalitetno vreme u igri i druženju sa Vašim kućnim ljubimcima
Svako ko oseća da je u stanju depresije, treba da potraži savet i stručnu medicinsku pomoć.
