Jako i ubrzano lupanje srca nazivamo palpitacija. Palpitacije se mogu različito osetiti, od osećaja neprijatnosti, neugodnosti, do jakog lupanja srca, osećaja nepravilnog ritma, ,,kao da će srce da iskoči iz grudi“, osećaja srca u grudima, grlu ili vratu.
Palpitacije Vas mogu uplašiti, posebno ako ih prvi put doživljavate. Međutim, one ne predstavljaju ozbiljan znak i brzo prolaze. Naravno, mogu biti i znak ozbiljnog oboljenja.
Šta je srčana palpitacija?
Palpitacije su naziv za osečaj prejakog ili prebrzog kucanja srca. Pošto srce automatski pumpa krv, ljudi obično nisu svesni pojedinačnih otkucaja.
Ova pumpa omogućava da krv cirkuliše kroz telo, isporučujući kiseonik i druge neophodne komponente. Srce ima 4 komore koje su pričvršćene jednosmernim ventilima.
Otkucaji srca su radnja pumpe koja traje oko jedne sekunde i dešava se u dva dela:
- Prvi deo: Dok se krv skuplja u gornje dve komore, električni signal izaziva kontrakciju koja gura krv ka donjim komorama.
- Drugi deo: Krv se potiskuje iz srca u pluća, gde se meša sa kiseonikom pre nego što krene da cirkuliše po telu.
Uzroci koji dovode do preskakanja srčanih otkucaja
Preskakanje srčanih otkucaja može biti rezultat mnogih faktora, neki od njih su:
- Životni stil.
Naporno vežbanje, nedovoljna količina sna. Ispijanje previše kofeina ili alkohola. Sve ovo može dovesti do srčane palpitacije.
Konzumiranje duvanskih proizvoda, upotreba nedozvoljenih droga, kao što je kokain. Preperano začinjena hrana takođe može biti uzrok preskakanja srčanog ritma.
- Psihološki ili emocionalni faktori
Palpitacije mogu biti izazvane stresom ili anksioznošću.
Takođe se mogu javiti tokom napada panike. Ostali simptomi napada panike uključuju:
- Mučninu
- Osećaj slabosti ili vrtoglavice
- Ukočenost ekstremiteta
- Bol ili stezanje u grudima
- Drhtanje
- Kratkoća daha
- Lekovi
Brojni lekovi mogu da izazovu palpitaciju srca. Neki od njih su:
- Lekovi za lečenje astme, poput salbutamola i ipratropijumbromida
- Lekovi za povišen krvni pritisak, poput hidralazina i minoksidila
- Antihistamini, poput terfenadina
- Antibiotici, kao što su klaritromicin i eritromicin
- Antidepresivi, kao što su citalopram i escitalopram
- Antifungalni lekovi, poput itrakonazola
Svako ko ima česte srčane palpitacije i uzima lekove, trebalo bi da proveri spisak mogućih nuspojava.
Međutim, ne bi trebalo da prestanu sa uzimanjem leka, a da se prethodno ne konsultuju sa svojim lekarem. Obično je srčana palpitacija bezopaasna nuspojava.
- Promene hormona
Periodi trudnoće ili menopauze mogu biti uzročnici srčane palpitacije.
- Aritmije
Aritmije su grupa zdravstvenih stanja koje mogu ometati pravilan srčani ritam. Milioni ljudi imaju aritmije, a posebno su česte kod ljudi u starijem životnom dobu.
Većina je bezopasna, ali je za neke potrebno ptražiti pomoć lekara.
Primeri aritmije:
- Atrijalna fibrilacija. Može uzrokovati brz i nepravilan rad srca
- Atrijalno lepršanje. Srčani otkucaji mogu biti brzi i kucati u pravilnom ili nepravilnom ritmu.
- Supraventikularna tahikardija. Ona obuhvata ponavljajuće epizode ubrzanog rada srca, koja počinje u nekoj od srčanih pretkomora. Može uticati na potpuno zdrave ljude.
- Ventrikularna tahikardija. Predstavlja poremećaj srčanog ritma koja nastaje u donjim prostorijama srčanih mišića (ventikulama). Ponekad je povezana sa vrtoglavicom.
- Srčane smetnje
U nekim slučajevima palpitacije mogu ukazivati na srčane probleme. Primeri uključuju:
- Prolaps mitralne vrednosti. Dolazi do sistolnog izbočenja ili delimičnog izvrtanja jednog ili oba listića mitralne valvule u levu pretkomoru. Tom prilikom može doći do vraćanja krvi u levu prekomoru prilikom kontrakcije, tj. sistola leve komore
- Srčana insufijencija (zatajanje srca). Nastaje kada srce ne može efikasno da pumpa krv.
- Hipertrofična kardiomiopatija. Odnosi se na povćanje srčanog mišića i njegovih zidova.
- Kongenitalna bolest srca. Odnosi se na abnormalnosti koje su prisutne od rođenja.
- Druga zdravstvena stanja
Sledeći problemi takođe, mogu izazvati palpitacije:
- Dehidracija
- Anemija
- Groznica
- Hipertireoza, stanje prekomernog stvaranja hormona štitne žlezde
- Hipoglikemija, nizak nivo šećera u krvi
Simptomi
Otkucaji srca se mogu osetiti kao lepršanje ili kuckanje u grudima ili vratu.
Kada su u pitanju ozbiljnije aritmije, može se javiti palpitacija sa sledećim simptomima:
- Lakogrudnost
- Nesvestica
- Ubrzani ili pulsirajući otkucaji srca
- Kratkoća daha
- Bol u grudima
U ekstremnim slučajevima, srčana palpitacija može dovesti do naglog zastoja srca.
Kada je potrebno potražiti pomoć lekara?
Ako do srčanih palpitacija dolazi povremeno i one brzo prođu, mala je varovatnoća da je osnovni uzrok ozbiljan.
Ukoliko se obratite lekaru u vezi sa ovim problemom, bilo bi dobro da porazgovarate o:
- Istoriji srčanih bolesti
- Dužini trajanja srčanih palpitacija
- Da li se poboljšavaju ili ne tokom vremena
Neki slučajevi zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Nju je potrebno potražiti kada palpitacije prate bilo koje od ovih simptoma:
- Veoma kratak dah
- Bol ili stezanje u grudima
- Vrtoglavica ili nesvestica
Dijagnoza
Da bi istražio uzrok srčane palpitacije, lekar će se konsultovati sa Vama o simptomima i istorji prethodnih oboljenja. Može Vam preporučiti da uradite analize krvi i elektrokardiogram za proveru srčanih otkucaja. Ako doktor posumnja na srčani problem ili aritmiju, može zatražiti dalje pretrage:
- Holterov monitoring. Takođe nazvan kontinuiranim ambulantnim elektrokardiografskim monitorom. Osoba nosi holter 24-48 sati, kako bi se pratio i snimao srčani ritam.
- Testovi vežbi ili stresa. Dizajnirani su tako da pokrenu srčanu palpitaciju, kako bi mogla da se dijagnostkuje. Osoba hoda ili trči na trkačkoj stazi ili vozi stoni bicikl, kako bi se ritam i srčani otkucaj pratili.
- Ehokardiogram. Ovaj test koristi zvučne talase da bi stvorio sliku veličine, strukture i pokreta srca.
Lečenje
Lečenje će zavisiti od uzroka palpitacija. Kada je za to odgovorna prekomerna konzumacija alkohola ili kofeina, osoba može promeniti svoje životne navike i svesti konzumiranje ovih napitaka na minimum.
Osoba koja ima palpitacije izazvane stresom, anksioznošću ili napadaima panike, može imati koristi od učenja vežbi disanja, joge ili meditacije. Takođe bi joj mogao pomoći razgovor sa terapeutom.
Većina aritmija je bezopasna i ne zahteva lečenje. Međutim, neke su klasifikovane kao klinički značajne i zahtevaju dugotrajno lečenje.
Osobi sa dijagnostifikovanim srčanim stanjem, poput srčane insuficijencije, obično će biti dodeljen plan lečenja koji uključuje određene lekove i promene načina života.
Većini ljudi, sa urođenim srčanim manama, neće biti potrebno lečenje, ali neki slučajevi zahtevaju hiruške zahvate ili kateterizaciju srca.
